“Posle vekova ropstva, četrdeset bombarovanja, ratova i čudovišnih političkih režima, podelâ koje nas i danas svrstavaju u „Nas” i „Njih”, nisam mogao da ne pomislim da nad Beogradom ne pada kiša, već samo suze, da mi ne znamo za prašinu, već samo za pepeo. Ko zna koliko puta sam poželeo da mi Beograd ne znači ništa, da mogu da pođem bilo gde, dalje od boli koju mi pričinjava što poreklo vučem odavde, a ne sa Jupitera, sa Neptuna. Ali, znao sam da bih bol pronašao bilo gde.”
Book:Jaganjci