“Mnogima bi se svidjela da se nisi trudila svidjeti se svima. Znaš, ne treba meni objašnjenje za moj trud, često sam se trudila i na kraju izašla praznih ruku. Pa šta? Ne kajem se. I da mogu ne bi vratila vrijeme, čemu? Meni je dovoljno da se utopim u čaši uspomena. Da nazdravim onima koji su putovali sa mnom, a da to nisu niti znali, da im zahvalim, i da im poželim sreću na njihovom sljedećem putovanju. Kamo – a tko to od nas uopće zna? Kada jednom shvatiš da si zalutao, kao ja, bez karte i cilja, među te ledom optočene zidine od ljudi nema ti druge nego krčiti svoj vlastiti – zid. Jer, teško da ćeš se zagrijati na tim. Zidovima od ljudi.”
Book:J..e li vas ego?