“Onog trenutka kad sindikatima najvažnija aktivnost postane pravljenje kompromisa, zarad očuvanja radnih mesta unutar „nove realnosti“, oni sami postaju mehanizmi za smanjivanje očekivanja i disciplinovanje neposluš- nog radništva. U takvoj situaciji ujedno se zatvaraju i svi prostori za razmatranje alternativa; kompromisi postaju jedina alternativa gubitku posla, a mobilizacija članstva kanališe se u zahtevima za osnaživanje korporacija (kroz davanje podrške državnim subvencijama), umesto da dovodi u pitanje korporativnu moć. Ukoliko zanemarimo povremene izlete u radikalnu retoriku, sindikalne vođe su prečesto igrale uznemirujuće veliku ulogu u navikavanju radništva na prihvatanje ograničenja nametnutih pritiscima konkurentnosti.” PolitikaSindikati Book:Ponovno promišljanje sindikata - mapiranje socijalizma Source: Ponovno promišljanje sindikata - mapiranje socijalizma
“Radništvo nije samo po sebi radikalno, niti je nužno konzervativno, ali uglavnom predstavlja konfuznu strukturu koja sadrži oba elementa. Ovakvo stanje odraz je kontradiktornosti svakodnevice radnica i radnika, budu- ći da njihova dobrobit, ali i dobrobit njihovih porodica, u potpunosti zavise od sistema koji podriva njihov sopstveni osećaj ljudskosti. Iako je postojanje vere u to da je bolji svet moguć svakako jedan od preduslova za prevazilaženje ovakve situacije, to nažalost nije dovoljno. Ipak, najveće nerešeno pitanje i dalje ostaje odsustvo struktura kroz koje bi radništvo moglo da prevaziđe sopstveni, otupljujući fatalizam i stekne samopouzdanje da „konkretizuje veru u bolji svet“. Za socijaliste i socijalistkinje, učešće u ponovnoj izgradnji efektnog, makar i reformističkog sindikalnog pokreta ujedno predstavlja moralni imperativ (odbraniti radni narod) i generalni strateški princip (ostati unutar „realno postojećih“ borbi radničke klase” PolitikaSindikati Book:Ponovno promišljanje sindikata - mapiranje socijalizma Source: Ponovno promišljanje sindikata - mapiranje socijalizma