“Ništa nije proučavao tako kao to lice i ni u što nije polagao takve nade (iako je to zahtijevalo priličan napor) kao u to lice. Bilo je slično majčinu ali, kako je Jaromil bio muškarac, finoća crta bila je mnogo upadljivija - imao je lijepo oblikovan malen nos i sitnu, neznatno uvučenu bradu. Ta ga je brada mučila najviše jer je pročitao poznatu Schopenhauerovu tvrdnju da je unazad povučena brada odvratna, jer se čovjek razlikuje od majmuna upravo po izbačenoj bradi. Onda je negdje pronašao Rilkeovu sliku i ustanovio da je i on imao uvučenu bradu; to mu je pružilo utjehu i poticaj. Dugo je promatrao svoju sliku u ogledalu očajnički se koprcajući u golemu prostranstvu između majmuna i Rilkea.”
Book:Life is Elsewhere
