Quotessence
Home / Quotes / Quote by Tom McDonough

Quote by Tom McDonough

Work

The Situationists and the City: A Reader

Browse quotes and source details for this work. more

Author

Tom McDonough

Browse famous quotes and profile details for Tom McDonough. more

You May Also Like

“Jamie came back to the apartment one night to find her spreading a viscous fluid onto a canvas. It was threaded wtih blood. "Good God," he said. "What the hell is that?" Pia didn't bother to look up but continued to knead the clear slime across the canvas. "It's my new piece." "But what is it?" He kept pointing. He'd never seen something so disgusting in his life. And her hands were completely in it. "It's Jodie's placenta. She gave it to me. I'm going to tack it up and let it dry on this canvas. Then I'm gonna glue-gun pictures of dead fetuses onto Lucite and make them the centerpeice." "Uh huh." She raised her sticky hands to him. "It's about women, you know? The way that the world opresses them, all right? And it's about babies, and . . . I don't know . . . I just got the placenta today." "Wow, that's wow . . . that's . . ." No words for this. He scratched his chin as she spread her hands in a concentric motion across the canvas. "So, do you really think anyone's gonna want to put that up on their wall when it's done?" he asked. She scowled, displeased.”

ArtHumorLack Of Understanding
Author:K. Stephens
Create image

“Un romanzo non è un'allegoria” dissi verso la fine della lezione “È l'esperienza sensoriale di un altro mondo. Se non entrate in quel mondo, se non trattenete il respiro insieme ai personaggi, se non vi lasciate coinvolgere nel loro destino, non arriverete mai a indentificarvi con loro, non arriverete mai al cuore del libro. È così che si legge un romanzo: come se fosse qualcosa da inalare, da tenere nei polmoni. Dunque, cominciate a respirare. Ricordate solo questo. È tutto; potete andare.”

Art
Book:Reading Lolita in Tehran: A Memoir in Books
Create image

“Иако је била окренута ”националном пејзажу”, Надежда је за тадашњу Србију и устаљене грађанске норме понашања била необична особа. Карактеристичан је опис учитељице Маре Ковачевић Бешлић: ”Путовала сам са једном чудном дамом. Плава, разбарушена, са огромном косом. Вукла је неке даске са собом у купеу. Сасвим необична жена, сем тога - нешнирана. То је било доба када су се жене без изузетака 'шнирале', то јест утезале се у оклопе који су имали да удесе одређену линију фигури.” Надеждина појава изазивала је чуђење и сељака када је сликала: ”десетак жена и људи било је у послу, а у једном крају седела је заиста чудна женска прилика пред ногарама и разапетим платном - и вредно мазала. Сељаци су се мало невољно држали у близини жене која их строгим оком прати и по неки је покушавао да преко рамена види шта се то одиграва с оне стране платна.” ... Надежда је 1904. месец дана боравила у Реснику. Хранила се у сеоској кафани. ... На газдарицу кафане остављала је збуњујући утисак: ”Ово као да је и жена и мушкарац.”

ArtFemale PaintersNadežda Petrović
Book:Надежда Петровић: Живот и уметност у служби нације [Nadežda Petrović]
Create image

“The distinction between art and illusion is a distinction between a lost experience that has been recovered and made a part of the present reality, and a lost experience that remains unconscious because it is screened in cliches and ready-made conventions of morality. Someone has said that art is the invention of new cliches. It would be more to the point to define true education as the prevention of cliche formation-which is what I mean by education through art.”

ArtEducation
Book:To Hell With Culture
Create image