Quotessence
Home / Quotes / Quote by Slavisa Pavlovic

Quote by Slavisa Pavlovic

“Neki ljudi pobeđuju, osvajaju, ali osećaj gubitništva ih tera da se iznova dokazuju, pa tako nastavljaju sa pobedama, sve do trenutka kada, istrošeni, padnu pod noge neprijatelju. Onda tek shvate da su sve dotadašnje pobede pretvorili u životni poraz, jer nikad nisu pobedili srcem, već su, u želji da budu pobednici u očima drugih, nesvesno pobedili sebe.”

Quote by Slavisa Pavlovic

Book:Zavet heroja
Create image

Work

Zavet heroja

Browse quotes and source details for this work. more

Author

Slavisa Pavlovic

Browse famous quotes and profile details for Slavisa Pavlovic. more

You May Also Like

“Kada čovek dotakne dno, obično se preda, zastaje, i tako pasivan, ukočen od svoje ogorčenosti i poraza, ostane na dnu. To se zove pesimizam. Retki su ljudi koji to dno, taj poraz i tu ogorčenost razumeju na pravi način, pa ponovo, nepredano kreću, sa mnogo više sigurnosti, svesni da od dna ne mogu dalje i da svaki pokušaj, bez obzira koliko loš bio, vodi ka uzvišenju. Skoro uvek, ljudi tog tipa, pronađu svoje mesto na piramidi uspeha, pa tako bezbrižni i iskusni, gledaju dno kao najobičniju odskočnu dasku. To je za mene optimizam.”

Slavisa PavlovicZavet
Book:Zavet
Create image

“Ukoliko bi se desilo da se neko po nečemu, dobrom ili lošem, istakne na neki način, ponaša se drugačije od očekivanog, pokaže težnju za nečim dalekim i nestvarnim, društvo ga brzo, neprimetno i efikasno, kao filter, odbaci, promeni, ili što je redak slučaj, bar kada govorimo o ovakvim sredinama, pogura napred, kao da ga se odriče ili gura od sebe, kako ne bi poremetio neki decenijama ustaljeni sistem, koji, iz nekog razloga, ne trpi promene, već obazrivo čuva svoju autentičnost i nepromenljivost, verovatno iz straha da novo doba ne donese nešto gore, jer se izgleda, na ovim prostorima, niko do sada, i to ne decenijama, već vekovima, ničemu boljem nikada nije ni nadao.”

Slavisa PavlovicSerbian Author
Author:Slaviša Pavlović
Create image

“Neka mi samo niko ne kaže za nekog: nevin je. Samo to ne. Jer ovde nema nevinih. Niko ovde nije slučajno. Je li prešao prag ove Avlije, nije on nevin. Skrivio je nešto, pa ma to bilo u snu. Ako ništa drugo, majka mu je, kad ga je nosila, pomislila nešto rđavo. Svaki, dabogme, kaže da nije kriv, ali za toliko godina koliko sam ovde, ja još nisam našao da je neko bez razloga i bez neke krivice doveden. Ko ovde dođe, taj je kriv, ili se makar očešao o krivca. Phi! Pustio sam ih dosta, i po naredbi i na svoju odgovornost, da. Ali kriv je bio svaki. Ovde nevinog čoveka nema. Ali ima ih na hiljade krivih koji nisu ovde i nikad neće ni doći, jer kad bi svi krivi dospeli ovamo, ova bi Avlija morala biti od mora do mora. Ja ljude znam, krivi su svi, samo nije svakom pisano da ovde hleb jede.”

Nobel Prize In LiteratureSerbian Author
Book:Prokleta avlija
Create image