“I niko pred tom ponudom nije ravnodušan, pa ni ja: mrav spram Mont Everesta, kapljica vode spram Pacifika, zrnce peska spram Sahare. Ponuđač mi se primiče, samo senka – mračna, bez mirisa i bez ukusa, kao voda koja će se prilagoditi šolji i koja mi kazuje da treba da u konačnici, u konačnom krahu svetova budem voda, a ne šolja, da budem bujica koja će sa sobom odneti tragove svakog pređašnjeg poretka i tlo pročistiti za poredak koji predstoji. Najednom sam sasvim sâm, ali ne usamljen – sâm u poretku stvari koji samo laže da mu samoća nije strana, a koji jeste usamljen. Sve mi je postalo strano, od svega sam se odmakao. Svi su mostovi srušeni, stojim na nasipu svemira gde je crvena boja dana koji dolaze, sa krajnjim odredištem u crnoj.”
Book:Jaganjci