“Srbi vole priču, bajku i legendu, vole i ne smeta im kada ih lažu, pogotovo ako znaju to, i osete nameru, da puštaju naratore i lažljivce, da pričaju, da se razmahnu i rasprde, jer im sadržaj iskrazanog nije važan, nego, ćuteći i slušajući, kupuju vreme i poverenje u sopstvenu naivnost. Jer lažovu je nužno da veruje kako je nekoga obmanuo i slagao i kako će od toga imati nekakve hasne. A korist ih, neodređena, zbližava, povezuje u toj ludoj skaski, kao što političara, koji slatkorečivošću vrbuje, laž povezuje za glasača, koji voljno pristaje na ćutanje pred bujicom neistina, neumetenih obećanja i neumuštivih vizija, samo kako bi kasnije ubrao nekoliko plodova s grma sopstvenog poniženja.”
Book:Dugodnevica