“Zavalio se i gledao u nebo - široko, prostrano, bez ikakvih vidnih ograničenja. Čitao je da nije jedino i da se još širi i pokreće, i onda mu je padalo na um koliko smo mi zaista mali. I znači li to da čak i da čovek jednom stvarno skine okove ovog sveta, opet će udariti u novi krov, plav ili crn, istančan zvezdama ili nečim nepoznatim što će vremenom takođe postati obično. Čemu onda sve ovo? Nije ovaj svet po meri čoveka jer čovek nije po meri neba.” žIvotčOvekNeboSvetZvezdeKrovOkovi Book:Samoprozvani rukopis Source: Samoprozvani rukopis