Quotessence
Home / Quotes / Quote by Manojle Gavrilović

Quote by Manojle Gavrilović

“Од зрака те месечевог зидам дању горим а ноћу те видам Кад те Сунце међ звездама види нек се твоје светлости постиди У жубору под шалом априла свитала си ал дан ниси била”

Quote by Manojle Gavrilović

Book:Словенска роса
Create image

Work

Словенска роса

Browse quotes and source details for this work. more

Author

Manojle Gavrilović

Browse famous quotes and profile details for Manojle Gavrilović. more

You May Also Like

“Yet it is also a tonic and an antidote to dullness to be with the Serbs. They possess the irresponsible gaiety that we traditionally connect with the Irish, with whom they have often been compared. Other less convenient sides of the Irish character are also typical in the Serbs, such as a cheerful contempt for punctuality in daily life and a ready willingness, arising clearly from politeness and good nature, to make promises that are not always fulfilled. But perhaps the most pronounced of these similarities is to be found in the songs of Serbia and Ireland. With both peoples the historic songs about the past are songs of sorrow, or noble struggles against overwhelming odds, of failure redeemed by unconquerable resolve. There is nothing strange in this combination of laughing gaiety and profound melancholy. It is often only those who are truly capable of the one emotion who also have the faculty for the other.”

HistoryNonfictionSerbiaBalkansBalkanSerbsSerbians
Author:R.G.D. Laffan
Create image

“Pesnik se ne postaje, pesnik se rađa. On je sposoban da vidi nevidljivo, oseti neosetljivo, primeti neprimetno, zamisli nestvarno i naposletku ga pretvori u stvarnost. Pesnik nikada ne može biti u potpunosti shvaćen; on ne vidi danas ili sutra; njemu se to čini stranim, čudnim, iako su za pesnike čuda retka. On ne gleda ni na budućnost kao drugi ljudi, već poput Tvorca, sve posmatra kroz prizmu večnosti, vezujući celokupnu istoriju čovečansta u jedan jedini trenutak. Pesnik - to je glasnik budućnosti i donosilac objašnjenja iz prošlosti. Njemu je interval vremena stran; on broji osećanja, traga za novim, nesebično se trudi da poezijom predstavi stvarnost onakvom kakva je, ne kako je drugi vide. Ta je stvarnost ispunjena osećanjima, snagom, radošću, pokličima pobede ili neretko tugom. Ali, kod njega ni tuga nije obična ili krajnja. Odista, samo je pesnik sposoban da tugu pretvori u slavu.”

Slavisa PavlovicO PesnikuOsvit Vecnosti
Book:Osvit večnosti
Create image

“Ono što ponekad vidimo, što nam otkupi i ukrade poglede, ne predstavlja istinit odraz, već samo viziju, čudnovatu fatamorganu lepote. Prava vrednost je duša, u njoj je skrivena naša spoljašnjost, naš sjaj, koji nekako nikad ne bledi, ne nestaje, dar od Boga koji, istaknut na pravi način, premašuje vidljivo i govori nam o slepilu površnosti. Uvek treba zaviriti u dušu, jer je u njoj, duboko, poput lavirinta, skrivena naša istinska lepota, naš žar, vatra i savršenstvo.”

Slavisa PavlovicZavet Heroja
Book:Zavet heroja
Create image

“I kada vas gađaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koračajte, istrpite svaku nedaću i uspeh je neminovan. Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas će veličati, govoreći da su oni zaslužni za vaš uspeh. Oprostite i sažalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.”

Slavisa Pavlovic
Book:Nema šanse da ne uspem
Create image

“Jer, ma koliko to čudno zvučalo, ljubav se uvek može uporediti sa mačem sa dve oštrice. Prva oštrica, udaljenija, poput Eskalibura prividno budi najčistija osećanja, preplavljujući telo nekom začaranom energijom. Blagotvornom. Snažnom. Okrepljujućom. Ona je ta koja naše ciljeve načini ostvarljivim. Drugu oštricu ne vidimo. Ona jeste bliža, samo, od uprtih pogleda ka prvoj, mi se ne osvrćemo. Vidici su nam suženi. Tupi. Neretko, poneseni zaslepljenošću, ne upotrebljavamo svest, zdrav razum, pa tako nesvesni sami sebi nabijamo vrh oštrice u srce. Nakon toga, postajemo slabi, krhki, ranjivi… Tu ranjivost, taj neuspeh, ispoljavamo pogrešno. Kroz ljutnju. Bes. Trudimo se da prikrijemo stvarno stanje, sve više upadajući u vrtlog izgubljenosti, jer nas rđa i bezljubavna hladnoća oštrice sve više prlja Ipak, lek postoji. Ali se pametni leče. Oni drugi nastavljajući sa povređivanjem, ne primećuju da lek postoji u isto tako naoštrenom maču. Samo treba usmeriti pažnju na prvu oštricu. Tu se zapravo krije eliksir izlečenja. Ne u oštrici.Već u iskustvu. Svakom se dogodi.”

Slavisa PavlovicZavet Heroja
Book:Zavet heroja
Create image

“Kada čovek dotakne dno, obično se preda, zastaje, i tako pasivan, ukočen od svoje ogorčenosti i poraza, ostane na dnu. To se zove pesimizam. Retki su ljudi koji to dno, taj poraz i tu ogorčenost razumeju na pravi način, pa ponovo, nepredano kreću, sa mnogo više sigurnosti, svesni da od dna ne mogu dalje i da svaki pokušaj, bez obzira koliko loš bio, vodi ka uzvišenju. Skoro uvek, ljudi tog tipa, pronađu svoje mesto na piramidi uspeha, pa tako bezbrižni i iskusni, gledaju dno kao najobičniju odskočnu dasku. To je za mene optimizam.”

Slavisa PavlovicZavet
Book:Zavet
Create image