“Ima nešto zadovoljavajuće u patnji koja se ne želi prikazati drugima, a to zadovoljstvo je ubistveno. Neko odjednom prestane da se žali čak i svome lekaru, bolnu grimasu otkriva jedino samome sebi, u ogledalu, a ako posrće, radije bira da se osloni na drvo ili na zid, nego na drugu osobu. Tako umire čovek, a rađa se – vuk.”
Book:Hodnik