Quotessence
Home / Quotes / Quote by Marko Šelić

Quote by Marko Šelić

“Mesto za tebe: mesto u glavi gde sagradiš hram i u njega se sklanjaš kad san spusti roletne na dan. Tamo je mir. Tvoj spokoj. Ali i odgovor tih na pitanje šta te to zapravo muči, šta struže ti kožu dok ispod nje puzi. (Ispod)”

Quote by Marko Šelić

Create image

Author

Marko Šelić

Browse famous quotes and profile details for Marko Šelić. more

You May Also Like

“Sa druge strane tog praga je školska učionica. Ona iz srednje škole. I prazno mesto u prvoj klupi reda do prozora. Uvek sam u njoj sedeo. Sam. Lagano hodam ka njoj. Prepoznajem dečja lica. Niko me ne pozdravlja. Nikoga ni ja. Baš kao i nekada. Nečujno sedam na svoje mesto. Razdvajanje nogu velikog metalnog šestara nesnosno škripi i poziva na pažnju. 'Danas radimo krugove!' - snažnim damskim glasom vikne razredna. 'Valja dobro naučiti i shvatiti krugove!' Tad me prostreli pogledom, a ja se osetim kao da mi je zabola pikado-strelicu u čelo. Zašto? Zašto uvek to čini, kao da se lekcije odnose posebno na mene? Postiđen sam, propada mi se u zemlju. Ne volim poglede. Ne volim ih. I još ta devojčica iz druge klupe koja me ćuška olovkom u vrat da se okrenem, baš sad kad razredna govori. Okrenem se da dreknem na nju, ali ne mogu. Ona me gleda čudno. Milo. Zašto ona nešto hoće od mene? Zašto ti ne želiš da se družimo?' - šapne mi jednostavno i blago. Ja... ne znam. Odjednom mi se učini da ne znam. Duboko mi se učini da ne znam. Ne znam zašto se ne družim ni sa kim. Sladak si mi. Evo ruke, drugar!' - veselo kaže ona i pruži mi ruku. Šta sad to znači? Možda joj je ruka prljava! Možda to hoće da mi priredi neku šalu! Smeška se! Evo, sva deca zlokobno se cere, to je neki dogovor! Jedno dete je uperilo svoj šestar u mene i taj šestar je blesnuo. Očima tražim razrednu; ona demonski pilji u mene. Opet se okrećem prema devojčici iz klupe iza i sudaram se sa istim licem kао u ostale dece, neprijateljskim i pretećim. 'Zašto ti ne želiš da se družimo?' - ponovo pita, ovog puta nekakvim robotskim glasom, i tada vidim da iz njenog rukava ka meni hrli pipak sa dlakavim svinjskim papkom na kraju. U trenu se preznojim, vrisnem... i san tu skonča.”

SanMarčeloZajedno SamiMarko šElić
Book:Zajedno sami
Create image

“Nije još mogla da objasni, čak ni sebi, san koji je usnila posle njihovog susreta u kantini. Gospode, zapanjila se kad su joj sutradan u glavi iskrsnuli odjeci tog sna. Nije bio seksualan; opio ju je daleko više, i bio je mnogo opasniji. Taj san ju je ispunio snažnom i neobjašnjivom čežnjom za dalekim mestima i vremenima, žudnjom za koju je mislila da ju je odavno prerasla, a kad se ujutru probudila i shvatila da mora živeti bez te čežnje, osetila se kao da joj je umro neko drag. Trudila se da izbaci iz glave taj san, njegove glade senke koje su odbijale da se rasplinu.”

SanSnoviProšlostKošmarProganjanjeSećanja
Book:The Rose Garden
Create image