Quotessence
Home / Quotes / Quote by Nikola Marinković

Quote by Nikola Marinković

“Прави разлог рату? Има их дубоких и компликованих. То за нас, Србију, не важи. Ми се боримо збиља за слободу, и да останемо верни себи. То је, изгледа ми, сасвим лако. Много би ми било теже да сам ма која друга нација која се, можда, бори због пијаца и акција. Зато ћу сасвим лако погинути, ако то затреба, не сматрајући да ми је ма ко "подвалио", не бојећи се будућег историчара и његовог суда. Али међу нама има нас који су се дали у дубоке разлоге и образложења. " Економски разлози" увек су ми изгледали ништавни кад ствар дође до пресудна обрта. Тада се гине. - А "економија" важи само за - живот. Чим настане област смрти, економија бежи, згранута, не разумевајући ништа. Економија бежи, ми не бежимо. (Станислав Винавер, Скопски ђачки батаљон 1914: Батаљон 1300 каплара)”

Quote by Nikola Marinković

Book:Daj nam Bože municije
Create image

Work

Daj nam Bože municije

Browse quotes and source details for this work. more

Author

Nikola Marinković

Browse famous quotes and profile details for Nikola Marinković. more

You May Also Like

“Katkada je sudbina kao mala pješčana oluja koja stalno mijenja smjer. Ti promijeniš smjer, ali pješčana te oluja progoni. Opet skreneš, ali oluja se prilagodi. Neprekidno se tako igraš, kao u nekakvu zlosutnom plesu sa smrti točno prije zore. Zašto? Zato što ta oluja nije nešto što je zapuhalo iz daljine, nešto što nema nikakve veze s tobom. Ta oluja si ti. Nešto unutar tebe. Tako je sve što možeš učiniti to da joj se predaš, da stupiš upravo unutar te oluje, sklopivši oči i začepivši uši da u njih ne ulazi pijesak, i kroz nju ideš, korak po korak. Tu nema sunca, ni mjeseca, ni pravca, ni osjećaja vremena. Samo fini pijesak što se kovitla u nebo kao kosti samljevene u prah. To je vrsta pješčane oluje koju trebaš zamisliti. I doista ćeš se morati probijati kroz tu silovitu, metafizičku, simboličnu oluju. Bez obzira koliko metafizička ili simbolična bila, nemoj se zavaravati: ona će se zasijecati u meso kao tisuću oštrica britve. Ljudi će u njoj krvariti, i ti ćeš krvariti. Vrelom, crvenom krvlju. Hvatat ćeš tu krv u šake, vlastitu krv i tuđu krv. A kada jednom oluja prođe nećeš se sjećati kako si uspio preživjeti. Nećeš biti ni siguran, zapravo, je li oluja stvarno prošla. Ali jedna stvar je izvjesna. Kad izađeš iz oluje nećeš biti ista ona osoba koja je u nju ušla.”

SudbinaMetafizikaSamospoznaja
Author:Haruki Murakami
Create image

“Molawa jumped back, frightened. He stared at the ground. “I don’t smell the blood though, bruh. Is my smeller broken?” He gingerly felt his nose. “It feels not broken to me. Check it?” Eleu stepped towards Molawa and grabbed at his nose. “Definitely broke. Get it fixed. Even though it’s broke, you smell the blood.” Molawa’s eyes widened, the power of suggestion was too much. “No, no, no, you’re right! I smell so much blood. What are we bruh, sharks?” Eleu shrugged. “I wouldn’t be surprised if we had some shark DNA in us. I don’t know the names of all of my ancestors. One coulda been a shark.” Molawa nodded furiously. “Truth. I don’t know all my ancestors either. And I like to eat fish. It makes too much sense. Bruh. Thank you.” Eleu nodded sincerely. Then turned his attention back to the door. “Hey, you giants. We know you’re in there. Come on out, you stupids. And don’t try anything. There are two sharks out here.”

HumorFunnyHawaiiIslandersThe Pacific Chronicles
Book:Islanders: The Pacific Chronicles
Create image