Quotessence
Home / Quotes / Quote by Stevan Pešić

Quote by Stevan Pešić

“Raspitivali su se kako je u mojoj zemlji kada se umre. Pričao sam ono što sam znao, to jest da je isto kao i kod njih; ljudi rade, obavljaju svoje poslove, vole se, mrze, imaju brige, jedino što ne znaju da su umrli.”

Quote by Stevan Pešić

Book:Katmandu
Create image

Work

Katmandu

Browse quotes and source details for this work. more

Author

Stevan Pešić

Browse famous quotes and profile details for Stevan Pešić. more

You May Also Like

“S tím mrtvým klukem jsem se kamarádil tak napůl, moc jsme se nevídali, protože byl starší a nechodil do mý školy. Dokázal jezdit na kole bez držení tak, že mu člověk ani nepřál, aby si natlouk. V duchu jsem se za něj pomodlil. Jen prostě, že mi je to líto. To je všechno, co si pamatuju. Upřeně jsem se na tu krev díval a sám sobě namlouval, že když se na to budu dívat dostatečně upřeně, dosáhnu toho, že se krev vrátí zpátky do toho kluka a že ho tak vlastně oživím. Něco podobnýho se už stalo. Tam, kde jsem bydlel předtím, než jsem se narodil. Česný, že to byl zázrak. Jenže tentokrát to nezabralo.”

Smrt
Book:Pigeon English
Create image

“Ali ne može. Ne može više ni da održi pravi odnos između disanja i srca; srce je potpuno zaptilo dah, kao što se ponekad u snu dešava. Samo ovde nema spasonosnog buđenja. Otvori šitoko usta i oseti da mu oči izviru iz glave. Strmina koja je i dotle neprestano rasla, primače se potpuno njegovom licu. Celo vidno polje ispuni mu tvrdi, ocediti drum, koji se pretvarao u mrak i obuhvatio ga svega. Na uzbrdici koja vodi na Mejdan ležao je Alihodža i izdisao u kratkim trzajima.”

Smrt
Book:The Bridge on the Drina
Create image

“A pad traje. Čovek oseća da pada, prvo napred a zatim nauznak, i to tako brzo da misao ne može ni da ga stigne, a kamoli da pomogne i spase. Ništa, samo padanje. Po celom telu ga tuku oštre, tvrde stepenice, sklapaju se i rasklapaju oko njega kao rebra neke velike kamene lepeze u pokretu. Još je jedno vreme mogao da broji udarce, dok ga jedan ne pogodi u teme. Dockan je. Nema više nikog. I poslednja sijalica ugasnu. Učini mu se da vidi čitave piramide od stolica okrenutih nogama uvis. Ali i toga odmah nestade. Ništa. Ceo čovek se ispuni gluvim, bezimenim i vekovečnim mrakom potpune nesvesti.”

SmrtPadStepenice
Book:Znakovi: sabrana djela Ive Andrića
Create image

“Nikad se nije prestao čuditi mizernom napretku ljudskog roda kad je riječ od pogrebnim obredima. Vrsta koja je izmislila digitalne satove, otkrila DNK i stvorila strojeve za magnetsku rezonanciju, bijedno je zakazala u zbrinjavanju svojih mrtvih. Danas je u tome jedva imalo naprednija nego prije tisuću godina. Istina, oni koji se valjaju u novcu i mašti naizgled imaju malo veći izbor od ostalih; oni savoj pepeo mogu rasuti u svemir, ako žele. Ili se mogu dati zalediti - u nadi da će za sto godina biti oživljeni. Ali većini ljudi opcije su prilično ograničene: pokop ili kremacija. I to je otprilike to. Ako tamo gore postoji Bog, sigurno se grohotom smije ljudskom rodu koji je sposoban stvoriti atomske bombe i umjetnu inteligenciju, ali se još uvijek nije pomirio s vlastitom smrtnošću i ne zna što da učini sa svojim mrtvima. Patetično je pokušavati degradirati smrt na periferiju života, kad je ona u središtu svega.”

Smrt
Book:10 Minutes 38 Seconds in This Strange World
Create image