Quotessence
Home / Quotes / Quote by Victor Hugo

Quote by Victor Hugo

Work

Les Misérables

Victor Hugo's 'Les Misérables' is an epic narrative that delves into the lives of various characters, including Jean Valjean, a former convict seeking redemption, and Fantine, a woman struggling in poverty. The story is rich in historical detail and moral complexity, offering a profound examination of society's flaws and the resilience of the human spirit. more

Author

Victor Hugo
Victor Hugo

Victor Hugo, a French romantic poet, novelist, and playwright, was born on February 26, 1802, and died on May 22, 1885. He is considered one of the greatest writers in French literary history, known for his profound humanistic concerns and rich imagination. more

You May Also Like

“Toliko sam već dugo bio u Nepalu, a još nisam video Himalaje. Nepalci su me sažaljivo gledali, stranci se čudili, prijatelji me opravdavali sigurni da ću jednom tamo otići. Za sve sam bio nevernik koji stoji na pragu Kuće bogova, vrata od duginih boja su mu otvorena, svetlost je put, a on stoji, čeka; a možda i ne zna gde je, možda se nije probudio. Martin kaže da je u Himalajima ono što tražim. Jedino tamo ljudi će se setiti svog pravog davnog zaboravljenog lika. Ona je tamo, zagledana jedne večeri u daleku zvezdu, videla sebe u njoj, kao u ogledalu. Nebesa su ogledalo, a zvezde, modre, sjajne, ljudske oči.”

NepalNeboZvezdeHimalaji
Book:Katmandu
Create image

“Zavalio se i gledao u nebo - široko, prostrano, bez ikakvih vidnih ograničenja. Čitao je da nije jedino i da se još širi i pokreće, i onda mu je padalo na um koliko smo mi zaista mali. I znači li to da čak i da čovek jednom stvarno skine okove ovog sveta, opet će udariti u novi krov, plav ili crn, istančan zvezdama ili nečim nepoznatim što će vremenom takođe postati obično. Čemu onda sve ovo? Nije ovaj svet po meri čoveka jer čovek nije po meri neba.”

žIvotčOvekNeboSvetZvezdeKrovOkovi
Book:Samoprozvani rukopis
Create image

“Sa druge strane tog praga je školska učionica. Ona iz srednje škole. I prazno mesto u prvoj klupi reda do prozora. Uvek sam u njoj sedeo. Sam. Lagano hodam ka njoj. Prepoznajem dečja lica. Niko me ne pozdravlja. Nikoga ni ja. Baš kao i nekada. Nečujno sedam na svoje mesto. Razdvajanje nogu velikog metalnog šestara nesnosno škripi i poziva na pažnju. 'Danas radimo krugove!' - snažnim damskim glasom vikne razredna. 'Valja dobro naučiti i shvatiti krugove!' Tad me prostreli pogledom, a ja se osetim kao da mi je zabola pikado-strelicu u čelo. Zašto? Zašto uvek to čini, kao da se lekcije odnose posebno na mene? Postiđen sam, propada mi se u zemlju. Ne volim poglede. Ne volim ih. I još ta devojčica iz druge klupe koja me ćuška olovkom u vrat da se okrenem, baš sad kad razredna govori. Okrenem se da dreknem na nju, ali ne mogu. Ona me gleda čudno. Milo. Zašto ona nešto hoće od mene? Zašto ti ne želiš da se družimo?' - šapne mi jednostavno i blago. Ja... ne znam. Odjednom mi se učini da ne znam. Duboko mi se učini da ne znam. Ne znam zašto se ne družim ni sa kim. Sladak si mi. Evo ruke, drugar!' - veselo kaže ona i pruži mi ruku. Šta sad to znači? Možda joj je ruka prljava! Možda to hoće da mi priredi neku šalu! Smeška se! Evo, sva deca zlokobno se cere, to je neki dogovor! Jedno dete je uperilo svoj šestar u mene i taj šestar je blesnuo. Očima tražim razrednu; ona demonski pilji u mene. Opet se okrećem prema devojčici iz klupe iza i sudaram se sa istim licem kао u ostale dece, neprijateljskim i pretećim. 'Zašto ti ne želiš da se družimo?' - ponovo pita, ovog puta nekakvim robotskim glasom, i tada vidim da iz njenog rukava ka meni hrli pipak sa dlakavim svinjskim papkom na kraju. U trenu se preznojim, vrisnem... i san tu skonča.”

SanMarčeloZajedno SamiMarko šElić
Book:Zajedno sami
Create image